Витанија: Тамо где смрт постаје сан

[Репортажа са поклоничког путовања у Свету земљу, Лазарева субота 2008.]

Благодарећи и славећи Бога који нас је удостојио доласка у Свету земљу и Свети град Јерусалим, на Лазареву суботу, у раним јутарњим сатима, запутили смо се у Витанију. Ово библијско село, удаљено десетак километара од Јерусалима, за сваког хришћанина је место велике наде и утехе. Данашњи празник, установљен у знак сећања на догађај када је Спаситељ васкрсао Лазара Четвородневног, брата Марте и Марије, овде се осећа сваким делом бића.

Наше поклоњење започели смо у прелепој цркви која је изграђена на месту где су некада живеле благочестиве сестре Марта и Марија. У том светом простору, који је некада био дом пријатеља Христових, присуствовали смо Светој Литургији коју су служили руски свештеници. Причестити се на месту где је сам Господ често боравио и одмарао, посебан је благослов који испуњава срце небеским миром.

Свето писмо нас учи да је Господ Исус Христос био искрено тужан када је чуо за Лазареву смрт. Кренуо је ка Витанији, а на том путу прва га је срела Марта. Управо на том месту историјског сусрета, где су се преплеле људска туга и божанска сила, Света царица Јелена саградила је параклис који и данас сведочи о снази вере.

Силазак у Лазарев гроб: Победа над четвородневном смрћу

Централна тачка нашег пута тога дана је сам Лазарев гроб. То је први гроб из ког је Лазар васкрснуо након четири дана. Испред самог улаза у ову светињу, на Лазареву суботу, влада посебна атмосфера. Свештеници читају Јеванђеље о васкрсењу на неколико језика – грчком, руском и арапском, док Срби, заједно са другим поклоницима, стрпљиво чекају у реду за улазак у пећину.

Сам гроб је катакомба у коју се спуштамо уским, стрмим степеницама. Занимљиво је и помало необично да кључеве од ове катакомбне цркве већ генерацијама држи локална палестинска породица исламске вероисповести. Они дочекују поклонике у првој просторији, чувајући ово место кроз векове.

Када се коначно спустите у просторију где је био Лазарев гроб, осетите тежину и светињу места. У тој мистичној тишини целивамо стену и место на коме је лежао Лазар. Ту палимо свеће за наше ближње, живе и упокојене. Посебан пламен гори за здравље драгих пријатеља који Лазареву суботу славе као своју Крсну славу, како би им се пренео благослов директно са овог светог места.

Од Витаније до Врта Пресвете Богородице

Према списима Светих отаца, Свети Лазар је након васкрсења постао још вернији следбеник Спаситеља, ширећи Његово учење као епископ на Кипру. Управо њему у посету кренула је Пресвета Богородица када се лађа на којој је путовала, захваћена буром, зауставила на обалама Атоса. Ставивши ногу на тло Свете Горе, Пресвета ју је благословила и прогласила својим вртом. Тако је један догађај из Витаније нераскидиво повезан са великом светињом Атоса.

Из Витаније одлазимо у тишини, носећи у себи живу слику Васкрсења и дубоку спознају да је за верујућег човека смрт заиста само сан пред вечношћу.

Путописац - паломник

Срећко М. Мартиновић, smArt⁰⁴|²⁴