Постови

Кум, брат и недеља

Слика
Има у нашем народу једна реченица која је, чини ми се, преживела више од многих књига: „Не ваља се.“ Не ваља се радити на празник. Не ваља се окренути леђа куму. Не ваља се прекршити реч. Не ваља се ући у туђу њиву без питања. Не ваља се псовати светињу. Не ваља се ни много шта друго, што можда није нигде записано, али је вековима било урезано у памћење народа. И добро је што је тако. Јер, да није било тог „не ваља се“, ко зна шта би све у нашем народу давно било погажено и заборављено. По косовским и новобрдским селима та реченица није била само обична забрана. Она је имала тежину. Кад би старији човек рекао: „Не ваља се, синко“, ту се није много расправљало. Није се одмах тражило објашњење, доказ, пропис или члан закона. Знало се да иза тога стоји нешто старије од нас: вера, стид, обичај, кућни ред, страх од греха и поштовање према ономе што је народ држао за светињу. Тако је било и са кумством. Кум није био само човек који стоји уз младенце или држи дете на крштењу. Кум је био више ...
Постави коментар
Прикажи све

Духовна и државна вертикала Српске деспотовине: Од златног Новог Брда до деспотског Купинова

Слика
У српској историји 15. века постоје нити које повезују наизглед удаљене тачке простора и времена. Једна од најјачих таквих нити протеже се од косовских висина до сремских равница – од Новог Брда до Купинова. У средишту те нити стоји Свети Деспот Стефан Лазаревић , владар који је умео да споји богатство југа са стратешким визијама севера. А духовни свод над том вертикалом данас чува Преподобна Мати Ангелина Српска . У ову Светлу недељу у убском селу Тулари, у порти Цркве посвећене Преподобној Мати Ангелини, та вековна нит постаје жива. Туларци и Купиновчани, који већ неколико година негују братско дружење под њеним окриљем, дочекаће и прве госте из Новог Брда, а придружиће им се и Ресавци из деспотовачке околине – краја где се уздиже Манасија, најлепша задужбина деспота Стефана. Тај сусрет није само леп гест – он је симболично затварање великог историјског круга. Ново Брдо – „град сребрни и уистину златни“ Током владавине деспота Стефана, Ново Брдо било је један од најзначајнијих градо...
Постави коментар
Локација: Школска 30, Тулари, Србија
Прикажи све

Витанија: Тамо где смрт постаје сан

Слика
[Репортажа са поклоничког путовања у Свету земљу, Лазарева субота 2008.] Благодарећи и славећи Бога који нас је удостојио доласка у Свету земљу и Свети град Јерусалим, на Лазареву суботу, у раним јутарњим сатима, запутили смо се у Витанију. Ово библијско село, удаљено десетак километара од Јерусалима, за сваког хришћанина је место велике наде и утехе. Данашњи празник, установљен у знак сећања на догађај када је Спаситељ васкрсао Лазара Четвородневног, брата Марте и Марије, овде се осећа сваким делом бића. Наше поклоњење започели смо у прелепој цркви која је изграђена на месту где су некада живеле благочестиве сестре Марта и Марија. У том светом простору, који је некада био дом пријатеља Христових, присуствовали смо Светој Литургији коју су служили руски свештеници. Причестити се на месту где је сам Господ често боравио и одмарао, посебан је благослов који испуњава срце небеским миром. Свето писмо нас учи да је Господ Исус Христос био искрено тужан када је чуо за Лазареву см...
Постави коментар
Прикажи све

ЦВЕТИ у Светој Земљи

Слика
[Уместо врбица — палмине гранчице] На Лазареву суботу, поподне око пет сати, сунце је већ почело да се спушта преко бедема Старог града, златно обасјавајући камене стазе Маслинске горе. Ваздух је мирисао на прашину, тамјан и неко чудесно примирје, као да је сам град застао да ослушне кораке који ће, као некад, поново ући у Јерусалим. У месту Витфага, на самој ивици Маслинске горе, сабрао се православни народ из свих крајева света. Утисци су се мешали са молитвама, а шапат разних језика био је као благо жуборење реке што се слива у једно — у заједничку молитву. Свештеници, монаси, поклоници, (локална палестинска) деца, старци… сви као једно тело, чекали су да започне вечерња служба у грчком храму Јерусалимске патријаршије, она иста која се служи у свим православним храмовима на Цвети, али овде — у месту где је све почело. Служба је одјекивала међу маслинама као звон благовести. После ње, поворка је кренула — Литија се спуштала путевима којима је, по предању, и Христос ишао, ...
Постави коментар
Прикажи све

Од Харбина до Јасеновца: Мост православнеистине

Слика
У срцу далеке Кине, у граду Харбину, постоји жива нит која повезује православну веру са историјом страдања српског народа. Ова репортажа истражује неочекиване везе између почетака православља на кинеском тлу, историје Харбина као руског православног центра, и симболичног чина предаје књиге „Стратишта умерене деце у НДХ“ ¹ свештенику Александру Јуу, старешини Цркве Покрова Пресвете Богородице. Почеци православља у Кини: Руски корени Присуство православља у Кини датира још из XVII века, када су руски козаци донели своју веру у ове далеке крајеве. Организовано православно присуство успостављено је 1685. године, када је цар Кангси преселио становнике руских пограничних градова, које је освојио, у Пекинг. Руска православна црква је одиграла кључну улогу у ширењу и одржавању православља у Кини, оснивајући Руску духовну мисију у Пекингу, која је имала за циљ проучавање кинеске културе и језика, али и ширење православне вере.   Током векова, православље у Кини је прола...
Постави коментар
Прикажи све

Прича о путу душе: Од престонице до тишине Шар-планине

Слика
У вртлогу престонице, где је сваки дан био испуњен ужурбаношћу и пролазним тежњама и где су се многе душе губиле у потрази за пролазним сјајем, један младић осетио је у свом срцу неодољив позив – глас који није долазио из буке света, већ из дубине векова и тишине вечности. Тај унутрашњи зов, јачи од свих градских амбиција, одвео га је још 1997. године ка светим зидинама манастира Светих Архангела код Призрена. Тамо је, на извору древне српске духовности, под окриљем владике Артемија, младић Бранко започео је свој монашки пут. Положио је своје завете, примио постриг и монашко име Бенедикт посвећујући свој живот Богу и народу. Тако је везао своју судбину за страдални, али свети простор Косова и Метохије. Међутим, дошла су тешка времена. Духовни отац, владика Артемије, и његово монаштво, та нераскидива заједница родитеља и његове духовне деце, били су изгнани из својих манастира 2010. године. Неки од њих, уместо да напусте свету земљу косовску, вођени оданошћу која превазилази...
Постави коментар
Прикажи све

Завет оца Кирила / схи Урила

Слика
 Заветовао сам се Светом кнезу Лазару, ако ме начини монахом  подићи   ћу му храм. Замонашен сам у Високим Дечанима и на крају 1998. године добио сам послушање да дођем у  манастир   Драганац, задужбину кнеза Лазара, који је тада изгледао како је изгледао и у време које је у сваком смислу било невреме. П ре мог доласка, по следњи монах који је ту боравио живео је сам у манстиру, без сабраће. Није могао више да издржи и отишао је. Бог је тако хтео, а ја сам то прихватио са великом радошћу. Убрзо наиђе ратна мука. Дође војска у манастир.  Крстио сам многе војнике тада. Не могу некрштени у рат. А онда још већа мука.  Оде војска.  Народ остао сам, незаштићен. Нико не зна куд ће и шта ће. Завладао страх. Све нападе шумокрадица и наоружаних банди сам преживео у Драганцу. А када су људи изгубили страх па су почели да долазе у манастир, све је било лакше. Ја се нисам плашио.  Ишао сам од села до села и молио народ да остане на своја огњишта.  Мн...
Постави коментар
Прикажи све