СВЕТИЛНИК ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ

[Две године од упокојења] Навршиле су се две године од дана када је престало да куца срце једног од тихих стубова нашег времена. У манастиру, у тишини, како је и живео последње године - у смирењу и молитви - преселио се у вечност тамо где „неће бити болести, ни жалости, ни уздисања“. Отишао је отац Кирило, некадашњи игуман манастира Драганац и последњи молитвеник у пустињи Шар-планине, у схими - Урило, духовни отац многих и пастир непоколебив пред искушењима. Две године од тишине коју је оставио за собом, а која је громогласна - јер говори о животу потпуно преданом Богу, Цркви и народу. Није лако сажети један живот у неколико реченица - нарочито кад је тај живот био буром исписан, а крст који је носио био тежак и скривен од многих. Па ипак, ових неколико редова нека буду наша свећа захвалности, подсетник на једно време и једну душу која нас је загрејала светлошћу Христовом. Његов живот је био тих, али његово дело - громогласно у вечности. У времену када су многи...

[Прича из Коретишта о једном празнику "летњег" Св. Николе] Не памти се више тачан тренутак нити година када је та прича почела. Била је то једна од оних прича које се не најављују трубама, већ почињу из тишине - у Цркви. Сасвим обично, као што почињу многе приче које Бог уплете у живот човека - из молитве, из обичног руковања, из једног кратког разговора, ничег великог, а опет већ тада значајног. Тако је започело познанство са сестром у Христу, које је временом прерасло је у пријатељство, а пријатељство у нешто дубље - у међусобно поверење, какво се ретко рађа.  Једном приликом, долазећи у престоницу дошла је до нас са својом ћерком. Остале су код нас те ноћи. Ту се затекла и Мајка, косовска, у зимовнику код сина. Као да су се давно знале, она и Мајка. Обе су знале старе занате - ткање, вез, народну ношњу. Разговарале су као да се срећу после деценија, а не први пут. Ја сам само ћутао и посматрао, срећан што се нашле сродне душе које су разумеле свет на исти начин. СВЕТИ НИК...