СВЕТИЛНИК ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ

Ново Брдо, баштина кнеза Лазара и његових наследника, много је значило Кнегињи Милици и њеним синовима Стефану и Вуку Лазаревићу. Она је с поносом носила титулу „Кнегиња од Новога Брда“ а њен син кнез Стефан „Господар Новога Брда.“ Написала је Похвалу кнезу Лазару - вез на платну, као монахиња Јефимија, где у једном делу тражи од благочестивог Кнеза да се моли Богу али и да призове упомоћ четрдесет севастијских мученика да спасе своје синове који су се у то време борили у близни града Севастије, у чувеној Бици код Ангоре .  ◇◇◇◇◇◇◇◇◇◇◇◇ Јефимијина похвала светом кнезу Лазару У красотама овога света васпитао си се од младости своје о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом земаљском господом крепког и славног показа те... ... моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати. Сабери збор својих сабеседника, светих мучен...

[ Посвећено мом школском другу ПАЦИ/ Живојину Недељковићу из Лапљег Села који ми се на данашњи дан те 2004. јавио са прве линије ] ∞ ∞ ∞ Пролазећи кроз Липљан пре више од једног века пред очима нашег путописца оживеше мрачне и страшне слике из времена Јашар-паше, све страхоте и патње које су Срби претрпели под његовом суровом руком. Сва зла могли су да издрже, сва понижења да поднесу, али их је највише болела судбина њихове вере и цркава. Та мука им је парала срце и душу. Јашар-паша је то добро знао, па је, поред убистава и мучења, настојао да уништи све храмове и манастире, како би угушио сваки српски траг. Говорио је демонски како је и живео: „Не моли мене, бре, рајетино погана, и не мити ме, нећеш ме умилити; но моли твог поганог Бога и веру, па ако је баш права, нек се одржи, а ако је лажовска, као што јесте, нека пропадне, да вас не трује као оне у Морави.“ И тако је годинама рушио светиње и од тога камења градио своје воденице, чесме, амаме и мостове. Таква судбина претила је и д...

Пре двадесет година, на самом почетку обнове задужбине Стефана Немање - у манастиру Ђурђеви Ступови, тадашњи проигуман отац Герасим круниса нас речима: "Вјенчајетсја раба Божија Д рабу Божију С во имја Оца, и Сина, и Свјатаго Духа." Без обзира на скеле и шуштеће најлоне беше то чин који у нашим животима отвори нову страницу – после више од две деценије грађанског брака, добисмо благослов Цркве. Осетили смо мир и испуњеност, као да су векови историје тог светог места постали део нас. О оцу Герасиму, јеромонаху нисмо знали ништа друго осим да је добио име по великом пустињаку, Светом Герасиму Јорданском, чији је живот био симбол вере, смирења и љубави према свему створеном. Три године касније, наша жеђ за духовним искуством повела нас је на ходочашће у Свету земљу. Док смо пролазили кроз древне крајеве, у Јорданској пустињи нас је дочекао руски манастир Светог Герасима Јорданског. Ту, на месту где је некада живео овај велики подвижник, осетили смо посебан мир. Свети...