СВЕТИЛНИК ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ

У српској историји 15. века постоје нити које повезују наизглед удаљене тачке простора и времена. Једна од најјачих таквих нити протеже се од косовских висина до сремских равница – од Новог Брда до Купинова. У средишту те нити стоји Свети Деспот Стефан Лазаревић , владар који је умео да споји богатство југа са стратешким визијама севера. А духовни свод над том вертикалом данас чува Преподобна Мати Ангелина Српска . У ову Светлу недељу у убском селу Тулари, у порти Цркве посвећене Преподобној Мати Ангелини, та вековна нит постаје жива. Туларци и Купиновчани, који већ неколико година негују братско дружење под њеним окриљем, дочекаће и прве госте из Новог Брда, а придружиће им се и Ресавци из деспотовачке околине – краја где се уздиже Манасија, најлепша задужбина деспота Стефана. Тај сусрет није само леп гест – он је симболично затварање великог историјског круга. Ново Брдо – „град сребрни и уистину златни“ Током владавине деспота Стефана, Ново Брдо било је један од најзначајнијих градо...

[Репортажа са поклоничког путовања у Свету земљу, Лазарева субота 2008.] Благодарећи и славећи Бога који нас је удостојио доласка у Свету земљу и Свети град Јерусалим, на Лазареву суботу, у раним јутарњим сатима, запутили смо се у Витанију. Ово библијско село, удаљено десетак километара од Јерусалима, за сваког хришћанина је место велике наде и утехе. Данашњи празник, установљен у знак сећања на догађај када је Спаситељ васкрсао Лазара Четвородневног, брата Марте и Марије, овде се осећа сваким делом бића. Наше поклоњење започели смо у прелепој цркви која је изграђена на месту где су некада живеле благочестиве сестре Марта и Марија. У том светом простору, који је некада био дом пријатеља Христових, присуствовали смо Светој Литургији коју су служили руски свештеници. Причестити се на месту где је сам Господ често боравио и одмарао, посебан је благослов који испуњава срце небеским миром. Свето писмо нас учи да је Господ Исус Христос био искрено тужан када је чуо за Лазареву см...

[Уместо врбица — палмине гранчице] На Лазареву суботу, поподне око пет сати, сунце је већ почело да се спушта преко бедема Старог града, златно обасјавајући камене стазе Маслинске горе. Ваздух је мирисао на прашину, тамјан и неко чудесно примирје, као да је сам град застао да ослушне кораке који ће, као некад, поново ући у Јерусалим. У месту Витфага, на самој ивици Маслинске горе, сабрао се православни народ из свих крајева света. Утисци су се мешали са молитвама, а шапат разних језика био је као благо жуборење реке што се слива у једно — у заједничку молитву. Свештеници, монаси, поклоници, (локална палестинска) деца, старци… сви као једно тело, чекали су да започне вечерња служба у грчком храму Јерусалимске патријаршије, она иста која се служи у свим православним храмовима на Цвети, али овде — у месту где је све почело. Служба је одјекивала међу маслинама као звон благовести. После ње, поворка је кренула — Литија се спуштала путевима којима је, по предању, и Христос ишао, ...