Путешествија под заштитом Светог Герасима

Пре двадесет година, на самом почетку обнове задужбине Стефана Немање - у манастиру Ђурђеви Ступови, тадашњи проигуман отац Герасим круниса нас речима: "Вјенчајетсја раба Божија Д рабу Божију С во имја Оца, и Сина, и Свјатаго Духа."

Без обзира на скеле и шуштеће најлоне беше то чин који у нашим животима отвори нову страницу – после више од две деценије грађанског брака, добисмо благослов Цркве. Осетили смо мир и испуњеност, као да су векови историје тог светог места постали део нас. О оцу Герасиму, јеромонаху нисмо знали ништа друго осим да је добио име по великом пустињаку, Светом Герасиму Јорданском, чији је живот био симбол вере, смирења и љубави према свему створеном.
Три године касније, наша жеђ за духовним искуством повела нас је на ходочашће у Свету земљу. Док смо пролазили кроз древне крајеве, у Јорданској пустињи нас је дочекао руски манастир Светог Герасима Јорданског. Ту, на месту где је некада живео овај велики подвижник, осетили смо посебан мир.

Свети Герасим Јордански био је монах из Ликије који је у 5. веку дошао у Свету земљу у потрази за дубљом везом са Богом. У пустињи близу Јордана основао је манастир који је постао уточиште за многе монахе, а познат је био по свом строгом аскетизму – постио је и живео у потпуној одвојености од света, хранећи се само хлебом, водом и урмама.

Једна од најпознатијих прича из његовог живота говори о лаву који је дошао до њега са трном у шапи. Светитељ му је нежно извадио трн и превио рану, а лав, уместо да побегне, остао је уз њега и постао његов верни пратилац. Од тог дана, припитомљени лав је живео у манастиру, служећи братији, а када је Свети Герасим преминуо, према предању, лав је легао на његов гроб и ту угинуо од туге.

Слушајући ову причу у самом срцу Јорданске пустиње, запитали смо се – колико пута смо и ми у животу били у прилици да ублажимо туђи бол, а колико пута су нам други били ослонац?

Након година нашег обиласка светиња диљем Васељење, једног лета пут нас је одвео на Кефалонију, бисеру грчких острва у Јонском мору, у манастир посвећен једном другом Св. Герасиму - Светом Герасиму Кефалонијском. Занимљиво да се у суседном селу Маркопуло, у цркви Богородице Фидусе (Фиди/ φίδι - змија) дешава јединствено чудо – једном годишње, на празник Успења Пресвете Богородице, змије се ниоткуда појављују унутар цркве. Мирно се крећу међу људима, без страха и опасности, као да су и оне благословене овим светим даном. Размишљајући о њима, не можемо се а не сетити лава из Јорданске пустиње. Да ли је у природи, Божијој башти све већ предодређено да препозна доброту и светост?

И та мисао, која нас не напушта да нас је на сваком кораку пратила једна иста нит – заштита и благослов Светог Герасима. Од тренутка када нас је отац Герасим венчао, преко ових светих земаља, чинило се да нас невидљива рука води. Као што је светац припитомио лава и змије, тако је можда и у нашим животима умирио немирне мисли и отворио нам путеве на којима смо препознали божанско присуство.

Свако ходочашће је пут ка унутрашњем преображају, ка богопознању. У овим приликама наше је било под заштитом Светог Герасима – било у родној Србији, Светој земљи или у братској Грчкој. И, ко зна, можда и даље...

Срећко М. Мартиновић
smArt⁰³|²⁵

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од Харбина до Јасеновца: Мост православнеистине

Слика
У срцу далеке Кине, у граду Харбину, постоји жива нит која повезује православну веру са историјом страдања српског народа. Ова репортажа истражује неочекиване везе између почетака православља на кинеском тлу, историје Харбина као руског православног центра, и симболичног чина предаје књиге „Стратишта умерене деце у НДХ“ ¹ свештенику Александру Јуу, старешини Цркве Покрова Пресвете Богородице. Почеци православља у Кини: Руски корени Присуство православља у Кини датира још из XVII века, када су руски козаци донели своју веру у ове далеке крајеве. Организовано православно присуство успостављено је 1685. године, када је цар Кангси преселио становнике руских пограничних градова, које је освојио, у Пекинг. Руска православна црква је одиграла кључну улогу у ширењу и одржавању православља у Кини, оснивајући Руску духовну мисију у Пекингу, која је имала за циљ проучавање кинеске културе и језика, али и ширење православне вере.   Током векова, православље у Кини је прола...
Прикажи све

Отац Кирило - или Урило? Пастир, страдалник, молитвеник

Слика
[Две године од упокојења] Навршиле су се две године од дана када је престало да куца срце једног од тихих стубова нашег времена. У манастиру, у тишини, како је и живео последње године - у смирењу и молитви - преселио се у вечност тамо где „неће бити болести, ни жалости, ни уздисања“. Отишао је отац Кирило, некадашњи игуман манастира Драганац и последњи молитвеник у пустињи Шар-планине, у схими - Урило, духовни отац многих и пастир непоколебив пред искушењима. Две године од тишине коју је оставио за собом, а која је громогласна - јер говори о животу потпуно преданом Богу, Цркви и народу. Није лако сажети један живот у неколико реченица - нарочито кад је тај живот био буром исписан, а крст који је носио био тежак и скривен од многих. Па ипак, ових неколико редова нека буду наша свећа захвалности, подсетник на једно време и једну душу која нас је загрејала светлошћу Христовом. Његов живот је био тих, али његово дело - громогласно у вечности. У времену када су многи...
Прикажи све

Духовна и државна вертикала Српске деспотовине: Од златног Новог Брда до деспотског Купинова

Слика
У српској историји 15. века постоје нити које повезују наизглед удаљене тачке простора и времена. Једна од најјачих таквих нити протеже се од косовских висина до сремских равница – од Новог Брда до Купинова. У средишту те нити стоји Свети Деспот Стефан Лазаревић , владар који је умео да споји богатство југа са стратешким визијама севера. А духовни свод над том вертикалом данас чува Преподобна Мати Ангелина Српска . У ову Светлу недељу у убском селу Тулари, у порти Цркве посвећене Преподобној Мати Ангелини, та вековна нит постаје жива. Туларци и Купиновчани, који већ неколико година негују братско дружење под њеним окриљем, дочекаће и прве госте из Новог Брда, а придружиће им се и Ресавци из деспотовачке околине – краја где се уздиже Манасија, најлепша задужбина деспота Стефана. Тај сусрет није само леп гест – он је симболично затварање великог историјског круга. Ново Брдо – „град сребрни и уистину златни“ Током владавине деспота Стефана, Ново Брдо било је један од најзначајнијих градо...
Прикажи све