Завет оца Кирила / схи Урила

 Заветовао сам се Светом кнезу Лазару, ако ме начини монахом подићи ћу му храм.

Замонашен сам у Високим Дечанима и на крају 1998. године добио сам послушање да дођем у манастир Драганац, задужбину кнеза Лазара, који је тада изгледао како је изгледао и у време које је у сваком смислу било невреме.

Пре мог доласка, последњи монах који је ту боравио живео је сам у манстиру, без сабраће. Није могао више да издржи и отишао је.
Бог је тако хтео, а ја сам то прихватио са великом радошћу.

Убрзо наиђе ратна мука.
Дође војска у манастир. 
Крстио сам многе војнике тада. Не могу некрштени у рат.
А онда још већа мука. 
Оде војска. 
Народ остао сам, незаштићен.
Нико не зна куд ће и шта ће.
Завладао страх.
Све нападе шумокрадица и наоружаних банди сам преживео у Драганцу.
А када су људи изгубили страх па су почели да долазе у манастир, све је било лакше.

Ја се нисам плашио. 

Ишао сам од села до села и молио народ да остане на своја огњишта. 
Многе сам одвратио.
Народа пуна порта манастира. Видамо душевне ране народу.

Тада се створила прилика да испуним завет који сам дао кнезу Лазару.
На крилима завета, уз Божију помоћ почео сам, са мојим сабратом искушеником Игњатијем и верним народом да градим од звонаре, капије, па до свих конака, јер је звоно било окачено на једном храстовом дрвету.
Ту је и Бог зидао, јер је било невероватно да се све то сагради док је све горело по Косову и Метохији.
Почео сам да градим гаражу за аутомобил, а уз помоћ народа сам саградио све што људи сада могу да виде тамо.

У првој згради конака који сам започео, саградио сам и капелу коју сам посветио Светом кнезу Лазару.
Када сам протеран из Драганца, сазнао сам да су тај простор претворили у оставу, намерно или из незнања - не знам, али верујем да је из незнања. 
Није ми свеједно када сам то сазнао, али шта ћу и куд ћу?
Пре него што сам морао да одем из Драганца, затекао сам разбијену келију из које је однето све што сам имао као игуман манастира. Оставили су ме без ичега.

Из манастира одлазим у старој мантији и похабаним ципелама. Имао сам све ново, али су негде однели све и слике, иконе, књиге, предмете... све, па и слику мојих родитеља са споменика коју сам у Гојбуљи покупио са гроба, да бих је поправио. 

И тако сам отишао, али сам испунио завет.

Споменик кнезу Лазару, који је ишчупан са постоља у Гњилану, Албанци су одвукли камионом у гњиланску касарну, где је била смештена америчка војска, након што је српска војска отишла са Косова.

Ту је стајао дуго.

Трудио сам се са локалним представницима да га избавимо одатле и да га однесемо у неко српско село. Молио сам америчке генерале за помоћ.
Успели смо и сада је споменик крај цркве у Шилову.

То нисам радио за себе и нисам зидао за себе, већ за народ, јер смо ми пролазни, али ће све то остати за народ.

Казивања оца Кирила Драганачког, непосредно пре упокојења забележио Зоран Ковачевић 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од Харбина до Јасеновца: Мост православнеистине

Слика
У срцу далеке Кине, у граду Харбину, постоји жива нит која повезује православну веру са историјом страдања српског народа. Ова репортажа истражује неочекиване везе између почетака православља на кинеском тлу, историје Харбина као руског православног центра, и симболичног чина предаје књиге „Стратишта умерене деце у НДХ“ ¹ свештенику Александру Јуу, старешини Цркве Покрова Пресвете Богородице. Почеци православља у Кини: Руски корени Присуство православља у Кини датира још из XVII века, када су руски козаци донели своју веру у ове далеке крајеве. Организовано православно присуство успостављено је 1685. године, када је цар Кангси преселио становнике руских пограничних градова, које је освојио, у Пекинг. Руска православна црква је одиграла кључну улогу у ширењу и одржавању православља у Кини, оснивајући Руску духовну мисију у Пекингу, која је имала за циљ проучавање кинеске културе и језика, али и ширење православне вере.   Током векова, православље у Кини је прола...
Прикажи све

Отац Кирило - или Урило? Пастир, страдалник, молитвеник

Слика
[Две године од упокојења] Навршиле су се две године од дана када је престало да куца срце једног од тихих стубова нашег времена. У манастиру, у тишини, како је и живео последње године - у смирењу и молитви - преселио се у вечност тамо где „неће бити болести, ни жалости, ни уздисања“. Отишао је отац Кирило, некадашњи игуман манастира Драганац и последњи молитвеник у пустињи Шар-планине, у схими - Урило, духовни отац многих и пастир непоколебив пред искушењима. Две године од тишине коју је оставио за собом, а која је громогласна - јер говори о животу потпуно преданом Богу, Цркви и народу. Није лако сажети један живот у неколико реченица - нарочито кад је тај живот био буром исписан, а крст који је носио био тежак и скривен од многих. Па ипак, ових неколико редова нека буду наша свећа захвалности, подсетник на једно време и једну душу која нас је загрејала светлошћу Христовом. Његов живот је био тих, али његово дело - громогласно у вечности. У времену када су многи...
Прикажи све

Духовна и државна вертикала Српске деспотовине: Од златног Новог Брда до деспотског Купинова

Слика
У српској историји 15. века постоје нити које повезују наизглед удаљене тачке простора и времена. Једна од најјачих таквих нити протеже се од косовских висина до сремских равница – од Новог Брда до Купинова. У средишту те нити стоји Свети Деспот Стефан Лазаревић , владар који је умео да споји богатство југа са стратешким визијама севера. А духовни свод над том вертикалом данас чува Преподобна Мати Ангелина Српска . У ову Светлу недељу у убском селу Тулари, у порти Цркве посвећене Преподобној Мати Ангелини, та вековна нит постаје жива. Туларци и Купиновчани, који већ неколико година негују братско дружење под њеним окриљем, дочекаће и прве госте из Новог Брда, а придружиће им се и Ресавци из деспотовачке околине – краја где се уздиже Манасија, најлепша задужбина деспота Стефана. Тај сусрет није само леп гест – он је симболично затварање великог историјског круга. Ново Брдо – „град сребрни и уистину златни“ Током владавине деспота Стефана, Ново Брдо било је један од најзначајнијих градо...
Прикажи све