Целебни извор светог великомученика цара Лазара

У благословеном крају Косовског Поморавља, подно тихих брда и надомак старих сеоских путева, стоји манастир Драганац - једина жива монашка светиња у овом крају, посвећена Светом Архангелу Гаврилу. После деценија запуштености и готово потпуног заборава, манастир је засијао поново, захваљујући молитвеном труду и неуморној љубави оца Кирила, који је дошао као усамљени подвижник и својим подвигом обновио не само зидове, већ и душу манастира.

На Светли петак, први петак после Васкрса, саборно се прославља у овом манастиру, у духу древне традиције празника који је у народу познат и као Источник, или Благи петак. У предању се помиње како је византијски цар Лав Велики, по Божјем указању, у шуми нашао извор и умио слепог човека који је одмах прогледао. На том месту подигнут је храм Пресветој Богородици - Живоносном Источнику. Многи су се ту исцељивали од телесних и душевних болести, а празник се прославља као сведочанство милости Мајке Божје.
У Драганцу, као и у другим православним крајевима, народ се у рано јутро окупљао код извора да се умије, напије лековите воде, захвали и понесе кап благослова у свој дом. После великопосних дана, овај петак доноси радост, благост, топлину и наду. Иако је петак тада се не пости, већ слави, весели и дружи са ближњима.

Један запис сведочи о томе како се вера живи у свакодневици:

Нa овај дан не се пости, мрси се, па жене мастив јајца у црвену боју и носив ги на Побусани понедељак на гробље. Срби се дизав рано на сабајле и идев на извор у Драганац да се умивав сас лековиту воду.“

Тако и данас, манастир Драганац није само камена светиња, већ жива тачка духовног ослонца - место где се вера, традиција и љубав сједињују у молитви. Светли петак подсећа све нас да после сваког страдања долази васкрсење, а после сваке тишине - благословена песма.

Срећко М. Мартиновић, smArt⁰⁴|25

Коментари

Популарни постови са овог блога

Од Харбина до Јасеновца: Мост православнеистине

Отац Кирило - или Урило? Пастир, страдалник, молитвеник

Духовна и државна вертикала Српске деспотовине: Од златног Новог Брда до деспотског Купинова