Целебни извор светог великомученика цара Лазара

У благословеном крају Косовског Поморавља, подно тихих брда и надомак старих сеоских путева, стоји манастир Драганац - једина жива монашка светиња у овом крају, посвећена Светом Архангелу Гаврилу. После деценија запуштености и готово потпуног заборава, манастир је засијао поново, захваљујући молитвеном труду и неуморној љубави оца Кирила, који је дошао као усамљени подвижник и својим подвигом обновио не само зидове, већ и душу манастира.

На Светли петак, први петак после Васкрса, саборно се прославља у овом манастиру, у духу древне традиције празника који је у народу познат и као Источник, или Благи петак. У предању се помиње како је византијски цар Лав Велики, по Божјем указању, у шуми нашао извор и умио слепог човека који је одмах прогледао. На том месту подигнут је храм Пресветој Богородици - Живоносном Источнику. Многи су се ту исцељивали од телесних и душевних болести, а празник се прославља као сведочанство милости Мајке Божје.
У Драганцу, као и у другим православним крајевима, народ се у рано јутро окупљао код извора да се умије, напије лековите воде, захвали и понесе кап благослова у свој дом. После великопосних дана, овај петак доноси радост, благост, топлину и наду. Иако је петак тада се не пости, већ слави, весели и дружи са ближњима.

Један запис сведочи о томе како се вера живи у свакодневици:

„Нa овај дан не се пости, мрси се, па жене мастив јајца у црвену боју и носив ги на Побусани понедељак на гробље. Срби се дизав рано на сабајле и идев на извор у Драганац да се умивав сас лековиту воду.“

Тако и данас, манастир Драганац није само камена светиња, већ жива тачка духовног ослонца - место где се вера, традиција и љубав сједињују у молитви. Светли петак подсећа све нас да после сваког страдања долази васкрсење, а после сваке тишине - благословена песма.

Срећко М. Мартиновић, smArt⁰⁴|25

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од Харбина до Јасеновца: Мост православнеистине

Слика
У срцу далеке Кине, у граду Харбину, постоји жива нит која повезује православну веру са историјом страдања српског народа. Ова репортажа истражује неочекиване везе између почетака православља на кинеском тлу, историје Харбина као руског православног центра, и симболичног чина предаје књиге „Стратишта умерене деце у НДХ“ ¹ свештенику Александру Јуу, старешини Цркве Покрова Пресвете Богородице. Почеци православља у Кини: Руски корени Присуство православља у Кини датира још из XVII века, када су руски козаци донели своју веру у ове далеке крајеве. Организовано православно присуство успостављено је 1685. године, када је цар Кангси преселио становнике руских пограничних градова, које је освојио, у Пекинг. Руска православна црква је одиграла кључну улогу у ширењу и одржавању православља у Кини, оснивајући Руску духовну мисију у Пекингу, која је имала за циљ проучавање кинеске културе и језика, али и ширење православне вере.   Током векова, православље у Кини је прола...
Прикажи све

Отац Кирило - или Урило? Пастир, страдалник, молитвеник

Слика
[Две године од упокојења] Навршиле су се две године од дана када је престало да куца срце једног од тихих стубова нашег времена. У манастиру, у тишини, како је и живео последње године - у смирењу и молитви - преселио се у вечност тамо где „неће бити болести, ни жалости, ни уздисања“. Отишао је отац Кирило, некадашњи игуман манастира Драганац и последњи молитвеник у пустињи Шар-планине, у схими - Урило, духовни отац многих и пастир непоколебив пред искушењима. Две године од тишине коју је оставио за собом, а која је громогласна - јер говори о животу потпуно преданом Богу, Цркви и народу. Није лако сажети један живот у неколико реченица - нарочито кад је тај живот био буром исписан, а крст који је носио био тежак и скривен од многих. Па ипак, ових неколико редова нека буду наша свећа захвалности, подсетник на једно време и једну душу која нас је загрејала светлошћу Христовом. Његов живот је био тих, али његово дело - громогласно у вечности. У времену када су многи...
Прикажи све

Духовна и државна вертикала Српске деспотовине: Од златног Новог Брда до деспотског Купинова

Слика
У српској историји 15. века постоје нити које повезују наизглед удаљене тачке простора и времена. Једна од најјачих таквих нити протеже се од косовских висина до сремских равница – од Новог Брда до Купинова. У средишту те нити стоји Свети Деспот Стефан Лазаревић , владар који је умео да споји богатство југа са стратешким визијама севера. А духовни свод над том вертикалом данас чува Преподобна Мати Ангелина Српска . У ову Светлу недељу у убском селу Тулари, у порти Цркве посвећене Преподобној Мати Ангелини, та вековна нит постаје жива. Туларци и Купиновчани, који већ неколико година негују братско дружење под њеним окриљем, дочекаће и прве госте из Новог Брда, а придружиће им се и Ресавци из деспотовачке околине – краја где се уздиже Манасија, најлепша задужбина деспота Стефана. Тај сусрет није само леп гест – он је симболично затварање великог историјског круга. Ново Брдо – „град сребрни и уистину златни“ Током владавине деспота Стефана, Ново Брдо било је један од најзначајнијих градо...
Прикажи све